Skijanje, aktivnost koja nosi mnoge benefite za zdravlje ali sa druge strane i brojne rizike od povređivanja posebno kod vežbača koji nisu dobro fizički pripremljeni.

Statistika nam ukazuje da dnevno, tokom sezone, jedan od 100 skijaša bude povređen. Kod padova najčešće su povrede ligamenata kolena usled ukrštanja skija (povrede prednjih ukrštenih ligamenata sa gotovo 10-15% učestalosti ), zatim iščašenja zgloba ramena, povreda ključne kosti, kuka i ostale. Takve povrede mogu zauvek da vas spreče da skijate ili mogu za posledicu imati hronične bolove i probleme tokom celog života. Pripremu i trening treba početi od 6 do 10 nedelja pre odlaska na skijanje. Skijanje kao i vožnja  bordom podrazumeva specifično opterećenje koje se bitno razlikuje od ubičajnih dnevnih aktivnosti. Pri skijanju telo trpi dinamičko naprezanje i za to je potrebna adekvatna snaga čitavog tela. Za skijanje je  neophodno dobro razviti sledeće elemente:

 

Eksplozivna snaga nogu 

Predstavlja specifičnu sposobnost koja je u skijanju izuzetno zastupljena. Naime snažne i brze noge su u modernoj tehnici skijanja neophodne, posebno kada je reč o izvođenju kraćih i dinamičnijih pokreta. Dobro razvijena eksplozivna snaga donjih ekstremiteta omogućava maksimalno iskorišćavanje fizičkih mogućnosti za potrebe kvalitetnog skijanja. Cilj vežbi koje se primjenjuju za razvoj ove komponente je pripremiti muskulaturu na specifične zahteve koje skijanje kao sport pruža. Pored snagu nogu za uspešno i bezbedno skijanje potrebno je razvijati i izdržljivost, dobru koordinaciju, fleksibilnost muskulature i ravnotežu. Svaku od ovih motoričkih sposobnost možemo pojedinačno razviajti u pripremnom periodu.

Izdržljivost

Kada se govori o izdržljivosti, konkretno se misli na sposobnost kardiovaskularnog sistema. Nama je u ovom slučaju potrebna aerobna izdržljivost kako bi se fizička aktivnost mogla što duže primenjivati pa je zato vrlo važno raditi  takve vrste treninga koji će aktivirati aerobne komponente kardiovaskularnog sistema. Najbolje aktivnosti koje bi se trebale izvoditi za razvoj izdržljivosti su trčanje, vožnja bicikla, plivanje, veslanje, planinarenje. Za izdržljivost preporučujemo brzi hod, vožnju rolera ili bicikla u trajanju od 30 min i to dva do tri puta nedeljno.

Fleksibilnost

Je još jedna od osnovnih sposobnosti koje utiču na statiku i dinamiku, a time i na samu skijašku sposobnost. Redovno primenjivanjem vežbi fleksibilnosti smanjuju se napetost mišića, povećavaju opsege pokreta i štite zglobne sastave. Posebna pažnja treba da se usmeri na donje ekstremitete koji su najaktivniji tokom skijanja, ali ne smemo zaboraviti i na ostale mišiće. Vežbe rastezanja treba sprovoditi prvenstveno na kraju aktivnosti kada su mišići zategnuti i umorni od rada. Time se smanjuje napetost i poštiže brži oporavak muskulature. U pripremnoj fazi, odnosno na početku fizičke aktivnosti vežbe rastezanja se primjenjuju nakon zagrevanja sa ciljem povećanja opsega pokreta koji direktno utiče na skijanje. Fleksibilnost možete razvijati radeći vežbe rastezanja bilo to aktivno ili pasivno. Možete to raditi svakodnevno.

Ravnoteža

Ravnotežu možete razvijati koristeći nestabilne površine tj. radeći vežbe na nestabilnim površinama. Skijanje je sport u kojem se telo konstantno izbacuje iz ravnotežnog položaja, a cilj svakog skijaša je ostati u dinamičkoj ravnoteži čime sile koje se javljaju prilikom skijanja pravilno deluju na skije.

Veoma bitan segment u skijanju je jak stomak

Mišići koji čine trbušni zid, lumbalni deo leđa i mišiće uz kičmu sve do vratnih mišića. Jačanje ovog dela tela dovešće do lakših pokreta pri skijanju, rotacije trupa, pregibanja i gibanja tela kako u kolenima tako i u kukovima. Osnova je pravilnog držanja, pomaže u zaštiti tela od povreda i utiče na poboljšanje samog izvođenja skijanja. Vežbe su koncipirane na način da se položaji tela zadržavaju u dužem periodu rada kako bi mišići što duže ostali u kontrakciji. Osnovni cilj rada na statičkoj snazi trupa je ojačati duboke mišiće koji drže telo i prave osnovu za dalji rad.