Intermittent fasting ili isprekidani post trenutno je jedan od najpopularnijih trendova u svetu zdravlja i fitnesa. Podrazumeva naizmenične cikluse posta i jela. Mnoge studije pokazuju da intermittent fasting može da uzrokuje gubitak težine, poboljša metabolizam, štiti od bolesti i možda omogući da živite duže. Ovaj članak objašnjava šta je intermittent fasting i o čemu bi trebalo da vodimo računa.

Šta je intermittent fasting ?

Intermittent fasting je način ishrane gde se naizmenično smenjuju periodi jela i posta. Ne navodi ništa o tome koju hranu bi trebalo jesti, već o tome kada bi trebalo jesti. Postoji nekoliko različitih metoda intermittent fasting-a, a sve one dele dan ili nedelju na periode kada jedemo i periode kada postimo. Većina ljudi „posti“ svakog dana, dok spava. Intermittent fasting može biti podjednako jednostavan kao i produženje tog posta. Ovo možete postići tako što ćete preskočiti doručak, pojesti svoj prvi obrok u podne, a poslednji u 20h. Na taj način, tehnički gledano, postite 16 sati dnevno, a hranu ograničavate na 8-satni vremenski period. Ovo je najpopularniji oblik, intermittent fasting poznat kao metoda 16/8. Uprkos onome što možda mislite, isprekidani post je zapravo prilično lako sprovesti.

Mnogi ljudi navode da se osećaju bolje i da imaju više energije tokom posta. Glad obično nije toliko ozbiljna stvar, mada može biti problem u početku, dok se vaše telo navikava da ne jede duže vreme. Tokom posta nije dozvoljena nikakva hrana, ali možete piti vodu, kafu, čaj i druga nekalorična pića. Neki oblici intermittent fasting dozvoljavaju male količine niskokalorične hrane tokom posta. Uzimanje suplemenata uglavnom je dozvoljeno tokom posta, sve dok u njima nema kalorija.

SUŠTINA:

Intermittent fasting (ili „IP“) je obrazac ishrane u kojem se smenjuju periodi kada jedete i periodi kada postite. Ovo je vrlo popularan trend u svetu fitnesa i zdravlja, sa istraživanjima koja ga podupiru.

Zašto postimo?

Ljudi zapravo poste hiljadama godina unazad. Ponekad se to radilo iz nužde, kada jednostavno nije bilo dostupne hrane. U drugim slučajevima se postilo iz religijskih razloga. Različite religije, uključujući islam, hrišćanstvo i budizam, nalažu neki oblik posta. Ljudi i neke životinje često instinktivno poste kada su bolesni. Jasno je da u postu ne postoji ništa „neprirodno“, a naša tela su veoma dobro prilagođena da podnose dugotrajni post. Sve vrste procesa u telu se menjaju kada neko vreme ne jedemo kako bismo omogućili da naše telo napreduje tokom gladovanja. To ima veze sa hormonima, genima i važnim ćelijskim procesima oporavljanja. Kada postimo, dobijamo značajno smanjenje nivoa šećera u krvi i insulina, kao i drastično povećanje ljudskog hormona rasta. Mnogi ljudi povremeno poste kako bi izgubili na težini, jer je to vrlo jednostavan i efikasan način ograničavanja kalorija i sagorevanja masti. 

Drugi to čine zbog metaboličkih zdravstvenih koristi, jer mogu poboljšati različite faktore rizika i zdravstvene markere. Postoje i dokazi da vam intermittent fasting može pomoći da živite duže. Studije kod glodara pokazuju da post može produžiti životni vek jednako efikasno kao i ograničenje kalorija. Neka istraživanja takođe sugerišu da može pomoći u zaštiti od bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes tipa 2, rak, Alzheimerovu bolest. Neki ljudi, pak, jednostavno vole pogodnosti koje donosi intermittent fasting. To je efikasna „zivotna olakšica“ koji vam život čini jednostavnijim, dok istovremeno poboljšava vaše zdravlje. Što manje obroka morate da isplanirate, to će vam život biti jednostavniji. To što ne jedete 3-4 dnevno (uz pripremu i čišćenje) štedi vaše vreme. Mnogo vremena.

 

SUŠTINA:

Ljudi su se s vremena na vreme dobro prilagodili postu. Savremena istraživanja pokazuju da je koristan za gubitak kilograma, metabolizam, prevenciju bolesti, a može vam čak pomoći da živite duže. Vrste intermittent fasting postao je “trendi” u poslednjih nekoliko godina, pa se pojavilo nekoliko različitih vrsta /metoda. Nudimo vam neke od najpopularnijih:

 

Metoda 16/8: postite 16 sati dnevno, na primer jedete između podneva i 20h. Jesti-prekid-jesti: Jednom ili dva puta nedeljno ne jedite ništa od večere jednog dana pa sve do večere sledećeg dana (post od 24 sata). Dijeta 5:2: Dva dana u nedelji jedite samo oko 500–600 kalorija. Postoje i mnoge druge varijacije.

SUŠTINA:

Postoji mnogo različitih metoda intermittent fasting. Najpopularnije su metoda 16/8, jesti-prekid-jesti i 5:2 dijeta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor teksta: Kris Gunars,

Objavljeno: 4.6.2017.godine