Mislim da su masti makronutrijent kojim nas prehrambena industrija najviše bombarduje glavni krivci za sve. Kako ste do sada naučili (nadam se) da ni jedna hrana ne goji, tako ni masti ne goje. SUFICIT! Pa i proteine ako jedete po ceo dan ugojićete se. Zdrava i izbalansirana ishrana je nemoguća bez masti. Jedan od razloga zbog čega su masti krive za sve, je taj što na 1g imaju duplo više kalorija od proteina i ugljenih hidrata, tacnije 9kcal.
To ne znači da će vas šaka badema napraviti debeljkom. Samo razmislite sledeći put kada strpate onu dnevnu preporučenu “šaku” badema u usta, koliko kalorija ste uneli? A ako se sada neko pobuni pa kaze “Evo ga sad ovaj, ni badem ne valja. Pa sta da jedem?” Ne, badem je super, samo kažem da ta “šaka” može imati 30-50g badema, a to je 15-30g masti u dva zalogaja. Ja za ceo dan pojedem 60 , a savet za dnevni unos masti bi bio nekih 15-25% od ukupnog dnevnog unosa hrane.
Masti imate i u mesu, jajima, ribi, siru, itd. Neka u svakom obroku bude po 10g masti a da ni ne znate, eto 400-500kcal, taman onoliko koliko nam treba dnevno za deficit. Tako da se i ovde vraćam na post o brojanju kalorija i o tome koliko zapravo većina nema pojma koliko hrane dnevno unosi ili ne unosi. E, sad, ako se pitate zašto onda uopšte da ih jedete kad su tako kalorične? Zato sto su masti, kao i proteini, esencijalne hranljive stvari za naše telo. Bez masti mnogi vitamini ne mogu da se apsorbuju, zato što su topljivi samo u mastima. Ključne su za regulaciju proizvodnje hormona u telu, kao i to da su važan izvor energije na režimu kada smo bez ugljenih hidrata.
Sada ću ukratko navesti podelu masti:
• zasićene masti
• nezasićene masti
• trans masti
Sa zasićenim mastima balans. Mnogi će reći kako su veoma štetni za kardiovaskularno zdravlje, utiču na loš holesterol i slično. Da, ukoliko pojedete 300g morskih plodova prženih na puteru i popijete 1l moje kravice 3,2%mm + AD. Nezasićene masti su bolji izbor, pa bi moj savet bio da se više fokusirate na njih. Dobri izvori bi bili kvalitetna biljna ulja, hladno ceđena, masline, avokado, semenke, riba (mogu sadržati i zasićene i nezasićene masti zajedno) i slično. Trans masti su okarakterisane kao najlošije i moj savet bi bio da pokušate da ih izbegavate.
E sad, zašto kazem pokušajte? Zato što ove masti mogu nastati i prirodnim putem. Uglavnom ih ima u mlečnin proizvodima i govedini. Što je ok. Ono na šta mislim kada kažem najgore je da su trans masti dobijene industrijskim putem. Imate ih svuda. Koriste se kako bi hrana imala bolji ukus i duži rok trajanja.
Ako se pitate kako hrana iz Mac-a moze da stoji dugo a da ne promeni oblik ili ukus, eto vam odgovora (nema veze, Mac je i dalje zakon). Ovo bi bilo objašnjenje na pitanje “zašto grickalice i brza hrana nisu ok?”. Nista nije OK ako jedemo nekontrolisano. Izbalansirajte ishranu i za sve će doći na svoje mesto.