Fizička aktivnost kod dece važna je iz više razloga. Pomaže u smanjenju prekomerne težine i gojaznosti, povećava snagu u mišićima i kostima i može čak da poboljša koncentraciju u školi. Vežbanje je vitalna komponenta razvoja svakog deteta – postavlja temelje za zdrav život.
10 razloga zbog kojih je vežbanje važno za vaše dete
Promoviše zdrav rast i razvoj. Ove prednosti se nastavljaju u odrasloj dobi, jer je veća verovatnoća da će deca koja vežbaju nastaviti da vežbaju i kao odrasli. Pomaže da postignu i održe zdravu težinu. Gojaznost kod dece ozbiljan je problem u Australiji. Redovno vežbanje u kombinaciji sa zdravom ishranom može da pomogne da se smanji verovatnoća da će vaše dete imati višak kilograma ili bude gojazno. Ako treba da dođe do gubitka kilograma, tada vežbanje može da ih smanji na zdrav način.
Poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Srce je najvažniji mišić koji se vežba tokom fizičke aktivnosti. Redovno vežbanje pomaže u smanjenju faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti, kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i gojaznost. Vežba držanje. Poboljšava ravnotežu, fleksibilnost, koordinaciju i snagu. Ravnoteža i veštine koordinacije neophodne su za svakodnevni život. Poboljšana snaga i fleksibilnost mišića poboljšavaju detetovo sveukupno zdravlje i fizičku kondiciju.
Pomaže u razvoju grubih i finih motoričkih sposobnosti. Fine motoričke sposobnosti uključuju poboljšanu upotrebu mišića u šakama, prstima i palcu koji su važni za pisanje, hranjenje sebe i zakopčavanje košulje. Grube motoričke veštine omogućavaju detetu da obavlja svakodnevne funkcije kao što su veštine hodanja, trčanja i sporta. Poboljšava držanje. Loše držanje kod dece može da rezultira umorom, bolovima u leđima i vratu i glavoboljom. Deca koja imaju krive kičme ili su deformisane zbog hronične pogrbljenosti imaju slabije razvijenu fizičku koordinaciju i kao rezultat kognitivne koordinacije.
Vežbe istezanja kod devojčica poboljšavaju koncentraciju i veštine razmišljanja. Studije su pokazale da vežbanje poboljšava akademska dostignuća deteta. Vežba podstiče vaš mozak da radi u maksimalnom kapacitetu uzrokujući da se nervne ćelije množe, jačajući njihove međusobne veze i štiteći ih od oštećenja.
Prekomerna težina i gojaznost takođe su povezani sa nižim kognitivnim, školskim i kasnijim životnim dostignućima. Povećava samopouzdanje i samopoštovanje. Ovo može biti povezano sa vežbanjem i njegovom sposobnošću da poboljša raspoloženje, poveća pozitivnost i ojača samopouzdanje. Ublažava stres i podstiče opuštanje. Vežba je fantastičan način za oslobađanje od stresa i anksioznosti, jer deca mogu biti pogođena ovim problemima. Takođe može da poboljša san koji je ključan za detetovo sveukupno zdravlje i dobrobit. Pruža mogućnosti za razvijanje socijalnih veština i sklapanja prijatelja. Vežbanje u grupi, posebno bavljenje timskim sportom, pruža deci šansu da steknu nove prijatelje i rade kao tim.
Zašto vežbanje čini našu decu pametnijom
Vežbanje inteligencije. Postoji nekoliko hipotetičkih teorija o tome zašto je vežba korisna za kogniciju. Prvo, veruje se da poboljšava protok krvi i kiseonika do našeg mozga. Takođe je pokazano da povećava nivo noradrenalina i endorfina koji pomažu u smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja. I na kraju, pokazano je da vežba stvara nove nervne ćelije i poboljšava komunikaciju među njima. Studije na životinjama otkrile su da kada se vežbanje izvodi, nervne ćelije oslobađaju proteine poznate kao neurotrofični faktori. Jedan naročito, koji se naziva neurotrofični faktor koji potiče iz mozga, pokreće brojne druge hemikalije koje podstiču zdravlje nervnih ćelija – koje imaju direktan uticaj na zdravlje mozga i kasnije učenje.
Pored ovih predloženih fizioloških odgovora, redovno učestvovanje dece u sportskim aktivnostima može poboljšati detetovo ponašanje u učionici, povećavajući nivo koncentracije na akademskom sadržaju ovih predavanja. Sprovedeno je nekoliko studija o deci koja snažno ilustruju važnost vežbanja dece za zdravlje mozga i kogniciju. Jedna studija otkrila je da su učenici srednje škole u Naperville centru koji su učestvovala u dinamičnom jutarnjem programu vežbanja skoro udvostručili svoje rezultate čitanja, a rezultate matematike povećali za 20 puta. Ostala istraživanja otkrila su da 30 minuta na traci omogućava studentima da efikasnije rešavaju probleme do 10%.
Podsticanje dece na vežbanje
Da bi se deca kretala, ograničite vreme koje provode gledajući televiziju, igrajući kompjuter ili video igre ili radeći druge sedeće aktivnosti. Zamenite ove aktivnosti drugim oblicima fizičke aktivnosti koji mogu biti strukturirani ili zasnovani na igrama. Deci je potrebno najmanje 30 minuta vežbanja dnevno, ali koristiće čak i više od ovoga. Dopustite svom detetu da odabere aktivnosti koje mu se sviđaju i koje suodgovarajuće za njihov uzrast. Ako bude zabavno, detetu će biti o mogućeno da ostane zainteresovano i seti se da vežba sebe da bude dobar primer.
Vrste vežbi
Dečije aktivnosti zasnovane na igrama su dva važna izvora vežbanja za decu. Važno je promeniti oblik vežbanja koji može uključivati aerobne aktivnosti, intervalne treninge, treninge snage, aktivnosti istezanja i izgradnje kora.
Aktivnosti zasnovane na igrama
Aktivnosti zasnovane na igrama važne su za decu svih uzrasta, a posebno za decu mlađu od 5 godina. Igra sa loptom, plesanje uz muziku, igranje u parku i igre koje podstiču dečiju maštu su dobri primeri. Ovi oblici vežbanja mogu omogućiti odraslima da se uključe, deca su spontana i zabavna i ne koštaju ništa. Vežbanje u vidu klase ili timskog sporta je ono što se naziva strukturiranim oblikom vežbanja. Ovo može omogućiti detetu da razvije specifične veštine kao što su gimnastika, fudbal ili plivanje. Timski sportovi pomažu da se poveća samopouzdanje i razviju društvene veštine kod dece, dok istovremeno uče da budu timski igrači.